POGLED U VEČNOST
Published on 08/03,2023
POGLED U VEČNOST
I reče pesnik:
"Bila je to ljubav na prvi pogled,
na poslednji pogled, na pogled do groba."
A ja te zavoleh pogledom duše,
dodirom večnog srca,
galamom snažnih orkana,
peskovitim delom sahare.
A ja te zavoleh rečima, pesmama
i tvoje oči safirno plave.
Ni tren trenutku ne dade mira,
ni dan bezdanu tamu,
ni misao ova tišini glasa,
ništa me tvoje ne ostavi samu.
...Jer u svemu što osećam
vidim tebe,
putnica sam željna staze,
dok na poslednjem peronu stojim...
Volim te, a dani prolaze!
I u nijednom ne prestaje ljubav,
u nijednom ne odlaze misli,
najveći je dar voleti te do groba,
poslednji i prvi pogled duše ti si.
I reče pesnik:
"Večno se voleti može samo u večnosti."
A ja sve večnosti sabrah u jednu
i volim te u njoj kao pahulju zima,
noseći pogled u nedogledu,
u zenicama svojim te imam.
Putem horizonta, ne gledajući kompas.
Volim te, večno, srećno, beskonačno...
Nebo mi svedok, srce je dokaz,
a stanje emocija neprolazno.
Dok voz večnosti zauzima šine,
noseći vagon sudbine...
Mene tebi, tebe životu
ne spajajući lokomotive!
Radica Matuški
10.02.2020